Зорица Бабурски

Зорица Бабурски – СВЕЛЕ РУЖЕ

дуго сам стајао на леденом брегу и грлио беле ноћи невеселе раширена крила ломио је ветар тело жари…

Корачам кроз ноћ бола и стида, а загнојене ране у мени вриште из груди јауци нечувено звоне то таја…

О, проклета ноћи кад ми се прикрадеш, тихо и нечујно, кад ме пробудиш, устукнем и поклекнем пред т…

Зашто си варљива зашто си отровна ноћи, пуна лепљиве горчине и јада. Кезиш се, гледаш ме шупљим очи…