Зорица Бабурски – ШУБАРА

"Идем путем шубара ме квари"
Више нећу живети где су људи мали!
Испод ње ми зној сеоски воња
Рекох себи нећеш живети ко шоња.

Оставићу њиву мајку сестру брата
Решићу се занавек сеоског блата
У граду ме чека кумова палата.
Отићи ћу, отићи свима из ината.

Леба без мотике у граду ћу наћи
Зашто да на селу своје време траћим
Зашто да се мучим и због села патим
Кад у граду могу крилима да млатим.

Не треба ми глава не треба ми вид
Само лева рука И улични спид
Не треба ми кичма не треба ми ум
Јер на мене мисли мој најдражи кум.

Верно псето бићу и чувати тајне
Убирати плодове са дебеле гране
Пити виски пушити томпус у дебелом ладу
Сваког дана љубити другу цуру младу.

Шта ће мени шубара да ми главу квари
Господин ћу бити с ореолом на глави
Пљувати по сиротињи певати из ината
Јер не газим више ЈА сеоска блата.