Зорица Бабурски – МАРТОВЦИ

једног мартовског дана
нека друга сила је
опколила народ са свих страна

лица са маскама под оружјем и
дресираним псима што чуче
чекали су знак да разбију народне обруче.

на тераси говорнице народ су храбрили
данас се морамо пробити  на врх
подићи у висине
народе треси дрво тираније.

испод терасе позоришта
као у казану је кључало
улазио им је бели дим
у закрвављене очи
ликови замућени тамна лица
руке укрштене пред очима
чули су се крици и јауци
хиљаде несрећника.

кошава је тог мартовског дана
нанела отровне гасове срама
спаљиване су заставе
као вештице на ломачи
плачи србијо плачи.