Зорица Бабурски – МРАЧНИ ПУТЕВИ

Тама глува увек будна
Као људска злоба
Снене куће гради
Мрачне путеве прави
Жели сваког човека за роба
У окове тихо да стави

А човек сања и не слути
Већ отворена врата неба
И облак неми црни и бели који
Стоји пред сваком мрвицом
Његовог хлеба.

Улицу буде врапци
Над буђавим хлебом
Се буде облаци
И над њим и над птицама
Узалуд гладни кљуцају.