Зорица Бабурски – ШКОЉКА

Од њихове креиране топле беседе
Што по мозгу ми дрско скаче
Сваки дан ми гарантовано преседне
И тихо тону све моје лађе.

Не могу стварност да поднесрм
Живот ми је постао бољка
Избацили су ме из равнотеже
Сад живим затворен као шкољка

И тако затворен уз ветар пишам
И исправљам криве дрине
А могао би страсти своје да стишам
И отерам све у три материне.