Зорица Бабурски – ГЊИДЕ

Зашто ми се свака гњида
Увлачи у косу без стида
По глави слободно ми шета
Мисли моје су јој главна мета

На мозак ми пикирају
Страшно ме иритирају
Хране се крвљу мојом видно
Израстају у вашке бестидно

И сада да кажем кратко
Код нас иде све глатко
Добиле и оне су своје право
Неуморно харају мојом главом

Ја нисам рођен намргођен
И нисам рођен слуђен
Вашијом инвазијом сам погођен
Захтевам да будем ослобођен.