Зорица Бабурски – БУЂЕЊЕ

Упознах сву горчину живота,
Дане који теку као река,
Плаво небо што доји вапаје
И ноћи с путањом уском

Црне руке, влажне тамне очи
У њима семена пуна ватре,
Бледа лица и косе густе коби,
На голим леђима тешко бреме,

У чудном вртлогу догађаја,
Где ни Господ не може да суди,
Тешко је срећу досањати,
Морам из сна да се будим.