Зорица Бабурски – ЦАРЕВ СЈАЈ



Одлуку је донео да постане цар
Не жели да буде он малени мрав

С њима зар живце узалуд да кида
И од муке сваког дана да рида

Своју кичму он неће више да ломи
Боље да научи у мутном да лови

Зашто да проблеми узалуд га тресу
Кад може да има пара пуну кесу

Ушушкан да живи као мала беба
Пара и све што жели да му падне с неба

Све мраве да узме за своје робове
Које ће да стави у ланце и окове

На грбачи њиховој да добро зарађује
И с муком њиховом да се наслађује

С ђаволом тикве да сади и бере
Да мраве гони без људске мере

Образом дебелим као тврди ђон
Жели да се попне високо на трон

Ни бога да се такав он не боји
Усправно ко свећа да стоји

Круна на глави да му засија
Док у срцу чува клупко змија

– О Боже, овде за ме нема правде
И зато одлазим што пре одавде –

Рекао је мали, вредни, паметни мрав
И с гађењем пљунуо на царев сјај
 

Постави свој коментар

0 Komentara