Зорица Бабурски – СОЈКА ПТИЦА

 

сојкина машта била је бујна
естетиком лукаво је мамила
и њихала се на туђим крилима
крилима нежног красног славуја


а славуј птица снажног гласа
наивно прихвати сојку што таласа
и лукаво склону декламовању
с пером и гласом у лошем стању

славуј је певао и дању и ноћу
скоро невидљив у неком жбуну
док сојка из школе ресавске
неуко краде ноте славујске.

па оштрим промуклим криком
уши што кида пикантна сојка птица
занесена својим ликом и сликом
певала је без стида песму кучина и трица

Постави свој коментар

0 Komentara