Зорица Бабурски – ЛЕПО ЈЕ…

Тачно је да промаја у њој  струји
И да постала је сасвим глува
За истину већ одавно је тупа
И брига је што мисле да је глупа

Велики кроје јој капу по мери
За какву-такву нема зиме
Мирисним прашком брижно је перу – деру
Да глава не дође до истине.

Због мира боља је и празна глава
Јер ништа не може да је слама
И нек је празна ко стари ћуп
О, како је лепо бити глуп

Глава свака је тврда ко тиква
Памет јој и није толико важна
Довољно шупља и веома плитка
Прихвата само обећања лажна

Давно изумрла јој је сива ћелија
И не може нико да јој прети
Сад се осећа ко прави делија
О, како је лепо живети без памети.

Живи сасвим опуштено у екстази
Празна рупа глупостима се пуни
Без бриге што велика сила је гази
Битно је да не размишља и да се не дури

И шта ће нама памет у глави
Да због ње свака нас рука дави
Па ми смо ваљда Срби прави
Српку главу свака глупост мами.