Зорица Бабурски – ВЕРА

Вера је сасвим разапета на крст
Зла судба на људски род паде
Не куни Бога, живот не куни
И не цвили болом без вере и наде.

Над понором огромним њишу те
Освета те пакленим звоном мучи
Уз тебе је неки ђаво будан
И води те од Бога све даље и даље
У понор и забачене стране.

Тражи често од предоброг Бога
Да успава злобе страсти срамоте и гриже
Гађење којим љубиш ближњег свога
Незнање и језик што ноћну таму лиже.

Понизи се овде да се
Тамо узнесеш
Плаћај овде да се
Тамо утешиш
Од Бога пуног милине и сјаја
Измоли мало опроштаја.