Варламу Шаламову
Вуци завијају изгладнели љути
У мрачној шуми претећој и пустој
Развалише чељусти своје отровне
И оковаше плен у мрежи гнусној
Љутито вребају са свих страна да ране
Да стопе стазе једним покретом ледним
Зов не престаје бол у ушима одзвања
И шири се над животом бедним
Врше испитивање злокобних страсти
Над непомичним телом већ давно празним
Канџама кидају сасвим мртва била
А црквена звона лагано звоне, туже
Над сваком посеченом линијом живота
Што преплиће се с борбом неких виших сила
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...