Зорица Бабурски – ВИША СИЛА

Варламу Шаламову
 

Вуци завијају изгладнели љути
У мрачној шуми претећој и пустој
Развалише чељусти своје отровне
И оковаше плен у мрежи гнусној

Љутито вребају са свих страна да ране
Да стопе стазе једним покретом ледним
Зов не престаје бол у ушима одзвања
И шири се над животом бедним

Врше испитивање злокобних страсти
Над непомичним телом већ давно празним
Канџама кидају сасвим мртва била

А црквена звона лагано звоне, туже
Над сваком посеченом линијом живота
Што преплиће се с борбом неких виших сила