Зорица Бабурски – ГРЧ

Варламу Шаламову

Отворише се небеска бедра
И спустише сивило над трошни кров
У глувој соби кô степски вук
Седе без вере и наде он и бол

Грч му кида срце кроз помрчину
Удише сваку пору тишине
Тамом измичу слике живота
У погледу свом од паучине

Сад све је тако недостижно
У леду му снага заробљена
Тамним соком живот га поји

Језик што прожима ноћну таму
Пролазе затвара, мора ствара
И цело тело црвенило му боји.