Зорица Бабурски – ПИТАЊЕ

 Варламу Шаламову

Шта то чува тишину живота
под покровом ове ноћи тавне
шта чини суштину живота
немоћног човека из осаме.

Букет његових уплетених ружа
умочен је у крв чисту црвену
роса ко тешко бреме пала је
на његову латицу  згрчену.

Слуша роптање у црном небу
мрмљање  јаук у тами
пита се у чему је суштина
живота човека у осами.

Крваве очи гледају сунца
залазак  блед пред њим стоји
сања зрачак светлости руже
уплетене у букету како боји.

Пољубио је латице њене
Заробљене у злослутној тишини
рекао  све то су ситнице
смешећи се живота суштини.