Варламу Шаламову
У далекој пространој земљи
усред степа, брда, непролазних шума
у којима влада велика зима
муче се у тмини сто хиљада разума
Црни анђели у њој се буде
бацају крилима олујни пламен
уморна тела нестају у снежној мећави
срце удара о смрзнути камен
Туга засејана у снове постала је
вечерња сласт. Боже да ли ћу срести
у трену Маринине топле очи
ил ћу смрт дочекати без свести
Зли синови приносе душу на уста
док тело ми разбијају о лед
узбуркана крв моја низ брег се спушта
снежним пољима простире у недоглед
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...