Зорица Бабурски – СВИТА

Наш господар је постао Цар
слепе очи Глас му дале на дар
тад цар постаде Великодушан
поклони народу Царски клан

ми Цару сашисмо ново одело
на главу стависмо Златну круну
а себи ископасмо Гробове хладне
да у њима наше Кости труну

Цар и Свита му стоје у реду
стрпљиво чекају карту до Раја
Гласачке очи слепо гледе
лутају беспућем свог тужног Бескраја

нико неће чути Глас покољења
јер на пут Цару не сме се стати
и преживеће само Уста нема
Реч ће свака главом да се Плати

доведосмо голог Цара на Трон
а он нам чита с подсмехом Опело
из ведра неба нек убије нас Гром
„Рашијте цару царево ново одело”