Зорица Бабурски – ЦРНИ ДАНИ
На раскршћу наши црни дани седе
јауци се многи у срцима множе
болни звуци тихо дамаре кидају
у грудима тешким густи црви гложе.
И тишина хучи и сене нам плачу
док паклени ветар без станка хуји
у заносу страсном плешу мртве главе
а гробови расту у цветној олуји.
С разних страна и разум се губи
њише срце на криновима свелим
и ране живе и очи мртве наше
мирно ће трунути под покровом белим
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...