Зорица Бабурски – СУЗА

Владиславу Петковићу Дису

Склупчано умором тело

спуштам на постељу ледну

и покривам руком лице

питам своју судбину јадну

Да л' певају плаве птице

да л' постоје топле сузе

мртве гране не говоре

жеље хладна рака узе

Зашто око не заплаче

зашто суза не прелије

и све јаде и све жеље

у гробницу да сабије

Сипи кишо, сипи тихо

нек божија звона звоне

само уздах имао сам

празне речи и болове