Зашто си варљива
зашто си отровна ноћи,
пуна лепљиве горчине и јада.
Кезиш се,
гледаш ме шупљим очима
док ми стрепња у неме бескраје пада.
Ноћи, тајна сило,
твој плен сам!
таласи туге љуљају ми душу.
Нестајем у зимско вече,
смрт ме љуби,
док нечујни ветри срце злостављају.
Боли ме
густ мрак у дубокој тишини
што провејава судбом клетом.
Боли несан,
твој мрки лик, срџба,
презир твој,
што зовем се човеком.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...