Зорица Бабурски – БОЛ НОЋИ

Зашто си варљива
зашто си отровна ноћи,
пуна лепљиве горчине и јада.
Кезиш се,
гледаш ме шупљим очима
док ми стрепња у неме бескраје пада.

Ноћи, тајна сило, 

твој плен сам!

таласи туге љуљају ми душу.

Нестајем у зимско вече, 

смрт ме љуби, 

док нечујни ветри срце злостављају.

Боли ме

густ мрак у дубокој тишини 

што провејава судбом клетом.

Боли несан, 

твој мрки лик, срџба,

презир твој, 

што зовем се човеком.