Зорица Бабурски – БОЛ НОЋИ


Зашто си варљива
зашто си отровна ноћи,
пуна лепљиве горчине и јада.
Кезиш се,
гледаш ме шупљим очима
док ми стрепња у неме бескраје пада.

Ноћи, тајна сило, 
твој плен сам!
таласи туге љуљају ми душу.
Нестајем у зимско вече, 
смрт ме љуби, 
док нечујни ветри срце злостављају.

Боли ме
густ мрак у дубокој тишини 
што провејава судбом клетом.
Боли несан, 
твој мрки лик, срџба,
презир твој, 
што зовем се човеком.

Постави свој коментар

0 Komentara