Зорица Бабурски – ЦРНА ПЕСМА

дуга и тиха ноћ буди неспокоје

лишће тужно шапуће у тами

црне мисли у глави се роје

целивају болну душу у осами

дан нестаје у заласку сунца

помрачење у очима тиња

црне руке пружам тамном небу

црнилом обојен сам и ја

дао бих све али ништа немам

злом и црном свету без милости

у глади бескрајној и рукама празним

нестајем у црном кругу пролазности

дође судњи дан животу пустом

и овом беспућу суром

осећам лета свог свршетак

очи своје изгубих у црном.