дуга и тиха ноћ буди неспокоје
лишће тужно шапуће у тами
црне мисли у глави се роје
целивају болну душу у осами
дан нестаје у заласку сунца
помрачење у очима тиња
црне руке пружам тамном небу
црнилом обојен сам и ја
дао бих све али ништа немам
злом и црном свету без милости
у глади бескрајној и рукама празним
нестајем у црном кругу пролазности
дође судњи дан животу пустом
и овом беспућу суром
осећам лета свог свршетак
очи своје изгубих у црном.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...