Зорица Бабурски – ЦРНА ПЕСМА



дуга и тиха ноћ буди неспокоје
лишће тужно шапуће у тами
црне мисли у глави се роје
целивају болну душу у осами

дан нестаје у заласку сунца
помрачење у очима тиња
црне руке пружам тамном небу
црнилом обојен сам и ја

дао бих све али ништа немам
злом и црном свету без милости
у глади бескрајној и рукама празним
нестајем у црном кругу пролазности

дође судњи дан животу пустом
и овом беспућу суром
осећам лета свог свршетак
очи своје изгубих у црном.

Постави свој коментар

0 Komentara