Зорица Бабурски – ЈАУЦИ

Знам, долази у хладном сутону

густа тама што притиска груди

и чује се кроз тиху звоњаву

болни јецај у поноћној студи

Туга грца у дубокој тмини

уденута чежња у дамаре моје

растрзан сам до смеха ми није

јауци тихо безумом се роје

Душа уморна сузама ромори

дани прохујаше, одоше у трку

уз плач јецај и појање јеке

видех како смрт ми пружа руку