Зорица Бабурски – КРВАВИ СУТОН

крвави сутон пада

низ западне плотове

из дубоког сна ме буди

мој видик заогрнут стравом

гуши беду и невоље

магле мојих јада

уздах цичи усред ноћи црне

губи се живот с јауцима мојим

у том низу бесмисленог мрака

беспомоћан стојим уз ветрове мука

што кидају листове живота

и чувају у страстима јаука.