
Ноћ кô велик покров
Пала је на тело
Под њим пусте туге
Чежње и невоље
Злослутница варљива, без милости
Слива мокар мрак
Црне слутње
Цео свет се улио у просјачке очи
У празнине
У дубоке поноре
Дрхте гладне у суморној тишини
Преварене
Тужне мутне и чедне
У празном погледу
Зјапи гнев и пече
Лишен свих лепота у понору јада
Утеху тражи са неба
Уздише
А на снове пада ноћ
Тајанствена
Да ли неко
Чује његове уздахе
Утрнула душа крвари и ропти
Испод црног вела
Чаме пусте жеље
Распада се душа
И очајно вапи
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...