Зорица Бабурски – ПОНОР



Ноћ кô велик покров
Пала је на тело
Под њим пусте туге 
Чежње и невоље
Злослутница варљива, без милости
Слива мокар мрак
Црне слутње

Цео свет се улио у просјачке очи
У празнине
У дубоке поноре 
Дрхте гладне у суморној тишини 
Преварене 
Тужне мутне и чедне

У празном погледу 
Зјапи гнев и пече
Лишен свих лепота у понору јада
Утеху тражи са неба
Уздише
А на снове пада ноћ
Тајанствена

Да ли неко
Чује његове уздахе
Утрнула душа крвари и ропти
Испод црног вела 
Чаме пусте жеље
Распада се душа
И очајно вапи

Постави свој коментар

0 Komentara