Зорица Бабурски – ПРОКЛЕТА НОЋИ



О, проклета ноћи 
кад ми се прикрадеш,
тихо и нечујно,
кад ме пробудиш,
устукнем и поклекнем
пред твојим црним речима.

Око мене зле мисли се роје,
У тамне пределе твој глас ме зове.

Ја нисам богзна шта. 
Слуга сам твој, 
црна господарице
начичкана подвалама и издајством. 

Лишила си ме свих речи 
и засула путеве помрчином густом.

Знам, нећу добро проћи.
Свака твоја реч је 
кап крви, што из мене капље.

О, срама!
Покажи милост и разумевање!

Прописи не постоје пресуду твоју чекам.
И пљујем ја на твоје законе.

Ћути ноћи ил' говори тише! 
Зашто лепша ниси, проклетнице?
У тешким ранама јауци пиште.
Проклетнице; зашто жалостиш ме?

Постави свој коментар

0 Komentara