Зорица Бабурски – ПРОКЛЕТА НОЋИ

О, проклета ноћи 

кад ми се прикрадеш,

тихо и нечујно,

кад ме пробудиш,

устукнем и поклекнем

пред твојим црним речима.

Око мене зле мисли се роје,

У тамне пределе твој глас ме зове.

Ја нисам богзна шта. 

Слуга сам твој, 

црна господарице

начичкана подвалама и издајством. 

Лишила си ме свих речи 

и засула путеве помрчином густом.

Знам, нећу добро проћи.

Свака твоја реч је 

кап крви, што из мене капље.

О, срама!

Покажи милост и разумевање!

Прописи не постоје пресуду твоју чекам.

И пљујем ја на твоје законе.

Ћути ноћи ил' говори тише! 

Зашто лепша ниси, проклетнице?

У тешким ранама јауци пиште.

Проклетнице; зашто жалостиш ме?