Зорица Бабурски – УЗАЛУД

Ноћи моје дуге и хладне

у смирају дана дубље јеца душа

болна утихнула све више сива

клонулога срца откуцаје слуша

ноћи су моје дуге и хладне

Очи моје црне све ређе блистају

играју танго са судбином клетом

мој живот и све што волео сам је

покривено црним сводом злобним светом

очи моје црне све ређе блистају

Док узалуд тражим парче плавог неба

хладан зној ми роси изборано чело

пружају ми руке неке мрачне сенке

у ноћима тамним само ја сам бео

док узалуд тражим парче плавог неба