Зорица Бабурски – МРТВА ЗРАКА

Корачам кроз ноћ бола и стида,

а загнојене ране у мени вриште

из груди јауци нечувено звоне

то тајанствена ноћ душу иште.

Цео живот пада у њене нити

тишина и прошлост у мени се боре

предајем се без гласа без циља 

док нада мном слутње роморе. 

У вечну таму одвешће ме, знам

разлупаће голим речима жртву

страшно ћу ридати и жалити

моју душу већ одавно мртву.

У ноћи зри пустош и блуди клетва 

у крви огрезла моја мртва зрака

да ме мрвиш да ми судиш тихо

огромна и страшна тајно мрака.