Корачам кроз ноћ бола и стида,
а загнојене ране у мени вриште
из груди јауци нечувено звоне
то тајанствена ноћ душу иште.
Цео живот пада у њене нити
тишина и прошлост у мени се боре
предајем се без гласа без циља
док нада мном слутње роморе.
У вечну таму одвешће ме, знам
разлупаће голим речима жртву
страшно ћу ридати и жалити
моју душу већ одавно мртву.
У ноћи зри пустош и блуди клетва
у крви огрезла моја мртва зрака
да ме мрвиш да ми судиш тихо
огромна и страшна тајно мрака.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...