Зорица Бабурски – МРТВА ЗРАКА




Корачам кроз ноћ бола и стида,
а загнојене ране у мени вриште
из груди јауци нечувено звоне
то тајанствена ноћ душу иште.

Цео живот пада у њене нити
тишина и прошлост у мени се боре
предајем се без гласа без циља 
док нада мном слутње роморе. 

У вечну таму одвешће ме, знам
разлупаће голим речима жртву
страшно ћу ридати и жалити
моју душу већ одавно мртву.

У ноћи зри пустош и блуди клетва 
у крви огрезла моја мртва зрака
да ме мрвиш да ми судиш тихо
огромна и страшна тајно мрака.

Постави свој коментар

0 Komentara