Зорица Бабурски – СВЕЛЕ РУЖЕ

дуго сам стајао на леденом брегу

и грлио беле ноћи невеселе

раширена крила ломио је ветар

тело жариле моје руже свеле

закукао сам као сиња кукавица

жеже мене овај живот голи

споља горд сам а изнутра расут

сваки трн ме свеле руже боли

на црквеном звону зли гаврани

весело скакућу уз крваву песму

под камен ћу ил' под земљу лећи

са свелим ружама у гробницу тесну