Зорица Бабурски – СВЕЛЕ РУЖЕ



дуго сам стајао на леденом брегу
и грлио беле ноћи невеселе
раширена крила ломио је ветар
тело жариле моје руже свеле

закукао сам као сиња кукавица
жеже мене овај живот голи
споља горд сам а изнутра расут
сваки трн ме свеле руже боли

на црквеном звону зли гаврани
весело скакућу уз крваву песму
под камен ћу ил' под земљу лећи
са свелим ружама у гробницу тесну

Постави свој коментар

0 Komentara