Зорица Бабурски – МОДРА РЕКА

Кад падне сутон изнад мог сокака
засветли црвени месец из далека
у срцу бију успомене тавне
кô модра подивљала река

Са уздахом тешким у хладном таласу
Лута душа и кружи над водом
пуна болне неутешне сете
спас тражи под крвавим сводом

У мутној води лежи сасвим мирно
хладна и промрзла уздахнувши јако
од крвавог сјаја што се на њу надви
путује река и носи душу полако.

(Дарко Топаловски – Сумрак на реци, уље на платну)