Зорица Бабурски – МОДРИ ВЕО

У сумрак зли тихи и хладни

мирно се крећем у кругу плавом

модрина свилене мрси ми косе

у мраку блиста, над уморном главом

нежно ме љуља у дремљивој ноћи

тешки часи се протежу кроз таму

и златне звезде задремале су

беспућима терају душу у осаму

Шта стоји испод модрог вела

грех кајање и трагови рана

бол срце изједа и сече мој живот

смрт ме води у пределе раја.