Зорица Бабурски – НОЋ

zorica baburski noc

Ноћ опорна пење се уз кичму
утиснула прсте на чело дубоко
из неба извиру нечисте сене
кô духови зли кличу и боду у око.

Ноћ поганим језиком збори
са тајанствених усана пролама хук
продире кô вихор у напрсле груди
из којих ропти тешки промукли звук

Ноћ проклета горчином исткана
не чује вапаје немирног срца мог
кроз таму неопевани јади звоне
запевају из срца опустелог

Постави свој коментар

0 Komentara