
Ноћ опорна пење се уз кичму
утиснула прсте на чело дубоко
из неба извиру нечисте сене
кô духови зли кличу и боду у око.
Ноћ поганим језиком збори
са тајанствених усана пролама хук
продире кô вихор у напрсле груди
из којих ропти тешки промукли звук
Ноћ проклета горчином исткана
не чује вапаје немирног срца мог
кроз таму неопевани јади звоне
запевају из срца опустелог
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...