О како сам волео лепе ноћи плаве
покошену траву у смирају дана
јутарњу кап росе у цик рујне зоре
коју сам испијао са њених усана.
Како је блистао нежни месец млади
низ пупољак бели сјај се његов сливô
њихале се чежње у мајскоме велу
са распукле руже врелу страст изливô.
После много година опет овде стојим
и питам се где си мила моја драга
да ли си још жива ил' ти ветар слепи
откиде цвет млади, ти неста без трага
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...