Зорица Бабурски – МРАК У ОКУ

рујна зора поји ме чемером 

друкчија светлост из ње клија

на црном прозору лутају капљице

од тешког страдања у оку ми мрак

како да смирим јад од гњиле туге 

кад све измиче од страшне олује 

помамно тутњи кида гране суве 

лишће пада на земљу тишином звони

коме сам крив питам се сада

и зашто сви ме вређају горко

док гране висе и плачу даљине

гушим се у расцветалом болу

сад тражим нешто да смири ми кости

и спокој уморној души да да

свеједно немам разлога да живим

посивела душа тражи миран сан