Зорица Бабурски – МРТАВ И БЕО

zorica baburski mrtav i beo

Једном, кад облаци падну нижe
и с неба слије се густа тама
болне његове седине старачке
покриће самртничка животна чама

кад худи ветар однесе му траг
без речи, без суза, без страха
лежаће у пустој провалији мрака
у свирепом болу, срце, без даха

слепе очи, душа пуна мрачних нада
клонуло од страдања уклето тело
трулиће у хладном простору тишине
развенчано са сунцем за живот цео

кад крв заспи због земаљског пакла
у јутро бело зазвоне тешка звона
остаће празно име иза болне смрти
под свежим гробом старачког дома

доцкан је жалити и сумњати сада
кад зла реч има вредност судбине
у свету без правде ког је проклео
све у дну његових песама се крије.

Постави свој коментар

0 Komentara