сибирска ноћ у човеку, хладна,
дубока и кобна као тамница
која све налази и чува:
у тамном цвету својих латица.
саздана од јецавих згаслих звезда,
неухватљивих гласова ваздуха
размерава људски живот, срце,
сва пенушава од крви и јаука.
вечно пркосна мемљива и влажна
лепрша над изнемоглим телом,
злослутним звуком, кроз таму облака
за препукло срце спрема опело
комад месеца уплашено вири,
заражен муљем сибирских идеала,
човек од свевишњег тражи спас
души крвавој и искиданој од зла.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...