Земља и небо постали су видици
суморни. Дани нижу се и цвиле,
посули су иње по срцу, по жили.
Кô сабласти над њим се надвиле.
Живот и љубав, чамом сатрвени
отровне стреле шаљу са свих страна,
док крваво сунце на западу трне,
у недра: невољна, мрачна и бескрајна.
Опкољен мржњом, опкољен вриском
без живота, вере, без моћи, слути
празнину. Понор очима га гута,
мрак стеже јаче – небо ћути.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...