Зорица Бабурски – УМОРНА ДУША

zorica baburski umorna dusa

Како срце да снатри озарје лепоте
Кад бол и глад у њему звони и дише
Уморна и нема дрхте гладна уста
Све слутње и ћутње у сутон се слише.

Болестан и уморан лута кроз време
Раширених руку грли га страх ноћи
Чекајући нови дан да отера слутње
У њему вришти тмина дубине поноћи.

Утрнула душа несном обузета
На гулашким причнама1 свитања чека
У рујној зори јауче бледо сунце
Живе ране, уздаси, истина горка.


_________________________________

1 Прична – Под од грубо обрађених дасака у логорским
баракама сличан поду на риболовачким чамцима

Постави свој коментар

0 Komentara