Зорица Бабурски – КУЧЕ

Многе ствари мене муче,

живот ми се дрско свети:

незбринуто ја сам куче

неспретно и без памети.

Многе ствари мене муче,

од живота добих шипак,

беда ми у души туче,

под кућицом вири жижак.

Многе ствари мене муче,

игром живот ми ремете;

са керећим достојанством

глоцкам кости док ми прете.

Многе ствари мене муче

и не знам им сва имена,

на ланцу ме држи, вуче

ова руља безимена.

Многе ствари мене муче,

шеним лајем већ без воље;

кад разлике буду јуче 

и кучету биће боље.