Зорица Бабурски – (НЕ)СВЕТ

zorica baburski nesvet

Ја немам очи за овај (не)свет,
што призива ледену језу,
неприметно се увлачи под кожу 
доноси дрхтавицу, болест са собом.

Ја немам мозак за овај (не)свет,
ни речи блиске, због самољубља,
болним крицима парам крваво поље,
док душа трули у тами мог тела.

Ја немам кости за овај (не)свет,
немам анђела да ме штити крилом, 
мојој души крепкости да да,
у тами људског себичлука.

Ослушкујући дах судбине 
из срца се отима кратак уздах,
(не)свет крије од мене сунце 
црну ноћ ми доноси у сан.

На лицу ми израз дубоког страдања
на хладним уснама шапат тоне
све у мени је понижено, испљувано;
(не)свет ми дарује чемер, сузе за поклоне.

Постави свој коментар

0 Komentara