У плачној ноћи тамом бескраја
чамотни тренуци сакривени ћуте
и звезде лутају простором безнађа,
згаслих зена, несрећу слуте
Заогрнут тајанственим сенама
помрчина у седој коси расплетена
зимски дан уморан гаси се лагано
са њим тужна проклета судбина
Бол шири раздрагана крила, гласно
свака жеља је сакривена у мраку
док цичи ветар све више и више
тражи спокој у ноћном бездну
Стражари мирно у влажној тишини
доји га тешким звуком уздаха
свој живот предаје страстима мрака
надојен млеком животног краха
Склапа своје намучене очи
одевен у одоре истине горке
изнемогла цела душа трепери
издише вриском жудње далеке.
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...