Зорица Бабурски - МУКЛО ЗВОНО



У болним
и злослутним ноћима
у мутним очима без суза
хладна уста ћуте
са ужасом слуша у вечној самоћи
тужне успомене што шуште

Свака ноћ
бесана болом уздише
на грудима титра бледа месечина
срце
као мукло звоно туче
у мрклом мраку немих долина

У ноћима чамотним
пије тугу
жуборе снови уз музику кише
хладна песма јауче
у души
све боли се у ритам звона слише

Зашто ноћи
зашто глува кучко –
невернице
зашто слутњом тињаш
згуреног грлиш чудно и грубо
и тајанственом маглом увијаш

Постави свој коментар

0 Komentara