Над белим пољем простире се мрак,
немир му стиска уморне груди,
хладан ветар смрзнуте гране таласа,
а срце за драгом болује и жуди.
Са страхом гледа у хладно небо,
на длану му стоји трновит сан,
у снежној олуји уз уздах проклети
чека свог живота судњи дан.
Увенуће младост као росно цвеће,
заспаће старе жеље, стари снови,
успаваће зима болне груди младе,
под покровом васкрснуће живот нови
0 Komentara
Ви сте и бићете фини...